Учесници међународне научне конференције ,,Традиција, кривично и међународно кривично право“ одржане у Врњачкој Бањи у време обележавања 79.годишњице победе народа Европе над Хитлеровим нацизмом и уочи 125.годишњице Прве Хашке мировне конференције (1899.године), која је поставила темеље за решавање међународних спорова мирним путем, сматрамо да је неопходно да истакнемо да напори Запада који су усмерени ка доношењу и прихватању резолуције Генералне скупштине УН о осуђивању ратних злочина као геноцид из 1995. године у Сребреници, представљају реалну претњу за нарушавање мира у Европи. Указујемо да ти напори представљају једну прљаву политичку игру, која се користи за слабљење Србије, али и сваке друге земље која баштини традиционалне духовно-моралне вредности.
Једнострано истраживање реалне ратне трагедије у Сребреници 1995. године, допуњавано антисрпском реториком и злоупотребом Међународног трибунала за бившу Југославију у Хагу, до данас није резултирало правичном оценом дешавања у Босни и Херцеговини из тог времена. Ратни злочини не спадају увек у категорију кривичног дела геноцида. Нема веродостојности у процени броја жртава трагедије, некада се наводи пет, а некада осам хиљада жртава за цео регион, укључујући и нестале особе, као и принудно расељене у друге регионе и државе. У односу на Радована Караџића и Ратка Младића, као и низ других осуђених лица трагедије у Сребреници, дошло је до објективне импутације, што је недопустиво и противречи опште прихваћеним људским правима и слободама.
Покушај Запада, да кроз механизам доношења резолуције Генералне скупштине УН 2024. године, означи Србе као ,,геноцидан народ“ директно подрива ионако крхки мир у Босни и Херцеговини и уништава смисао и праксу Дејтонског споразума из 1995. године. Такво деловање истовремено доприноси повећању ризика за мир и стабилност у Европи.
У потпуности подржавамо ставове Србије, Републике Српске и Русије у оцени опасности од једностраног тумачења трагедије у Сребреници. Нужно је указати да иницијатори доношења Резолуције о Сребреници у УН преузимају одговорност за нарушавањe мира на простору бивше Југославије и крах Дејтонског механизма за регулисање ситуације у Босни и Херцеговини, означавајући ратне злочине у Сребреници 1995. године као геноцид.
