Посјетите Републику Српску

  1. Почетна
  2. Посјетите Републику Српску

Са природним богатством, националним парковима, условима за развој различитих видова туризма и културним насљеђем, Република Српска пружа широк спектар производа туристичке понуде.

Природно богатство Српске произлази из богатства биљног и животињског свијета, разноликости рељефа којег карактеришу и врхови преко 2.000 м, бројне клисуре, кањони, пећине. Активан одмор, гостољубивост локалног становништва, те здрава храна припремљена на традиционалне начине су само неки од фактора који чине да сви они који посјете овај дио Балкана поново дођу и открију неке нове чари.

  • Туристичку карту Републике Српске погледајте овдје.
  • Регистар заштићених природних добара Републике Српске погледајте овдје.

Национални паркови

Националне паркове Српске карактерише изузетна љепота природе са разноликошћу пејзажа, питомим долинама, густим шумским комплексима, пашњацима и многим другим природним вриједностима.

Национални парк Козара

Национални парк Козара је смјештен у срцу планине Козаре. За љубитеље планинарења, скијања, лова и шетњи, Козара је незаобилазно одредиште. Централним дијелом планине, на заравњеном платоу.

Опширније

Национални парк Сутјеска

Национални парк Сутјеска проглашен је националним парком 1962. године. Смјештен је у југоисточном дијелу Републике Српске. Обухвата подручје планина Маглић, Волујка и Зеленгоре.

Опширније

Бањски туризам

Подручје Републике Српске богато је изворима минералних, термалних и термоминералних вода, чија је издашност и љековитост позната још из доба Римљана. Ови благодетни извори коришћени су и у доба турске и аустроугарске владавине.

Данас на територији Републике Српске функционише неколико бања са релативно добром инфраструктуром за пружање услуга смјештаја, рекреације, одмора и здравственог туризма.

Терме Лакташи

Терме Лакташи смјештене су у долини ријеке Врбас у Лакташима. Љековитост воде позната је из још из античких времена. О позитивним својствима њене воде свједоче и писани њемачки документи.

Опширније

Бањски комплекс Слатина

Бањски комплекс у Слатини, који се налази 12 километара југоисточно од Бањалуке саставни је дио Завода за физикалну медицину и рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ Бања Лука.

Опширније

Бања Мљечаница

У природном амбијенту на сјеверозападним обронцима планине Козаре смјештена је Специјална болница за физикалну медицину и рехабилитацију “Мљечаница” Козарска Дубица.

Опширније

Бања Кулаши

Смјештена на 14 км удаљености од Прњавора у долини бистре ријеке Укрине, налази се бања Кулаши. По својој јединственој води представља прави свјетски раритет. Бања Кулаши је грађена поред извора.

Опширније

Планински туризам

Јахорина

Јахорина је смјештена југоисточно од Сарајева и представља највреднији сегмент туристичке понуде Републике Српске. На Јахорини су 1984. године одржане XIV Зимске олимпијске игре.

Опширније

Романија

Романија се налази источно од Сарајева и граничи са Јахорином на југу и Озреном на сјеверу, протеже се дуж регионалног пута Сарајево-Соколац. По природним љепотама можемо је слободно изједначити са Јахорином.

Опширније

Пећина Орловача

Пећина Орловача – споменик природе код Пала спада у ред највећих и најљепших пећинских система у БиХ. Накит Орловаче представља изузетно богатство које је стварано милионима година.

Опширније

Планина Јавор

У источном дијелу Републике Српске, код Власенице, простире се планина Јавор. Богатство шумског покривача и атрактивност дивљине главне су карактеристике овог подручја.

Опширније

Еко-етно туризам

Очувани природни предјели, спона праисконског склада са нетакнутом природом и топлом домаћом атмосфером са мирисом традиционалних јела, пружају јединствен осјећај који нуди еко-туризам кроз спој различитих култура, обичаја и традиција утканих у Републику Српску. Ту су камени виногради Херцеговине опточени раскошним стећцима, хладни извори Јања и Пливе, бистра вода Уне и Сане, магична језера Зеленгоре, зелени пропланци Козаре и питоме Лисине које нуде изазове несебичне природе кроз активан одмор, бербу гљива и љековитог биља.

Упуштањем у авантуру на бициклу истражујући пјенушаве слапове на Крупи или крстарењем змајем изнад Балкане, могуће је осјетити дашак адреналина, а у пратњи искусних водича могуће је крочити једном од посљедњих оаза нетакнуте природе у Европи, прашумом Перућицом, или се препустити вјештим лађарима уживајући у смарагдној Дрини окруњеној Мехмед-пашином ћупријом.

За оне које привлаче мистерије, ту су камене кугле у Слатини, Земљане пирамиде у Фочи или Петропавлово чудотворно и љековито језеро.

Кулинарски специјалитети спремљени на традиционалан начин засигурно обогаћују туристичку понуду Републике Српске. На трпези, у пријатном друштву љубазних домаћина, могуће је наћи гужвару, кљукушу, љевушу, цицвару или буњгур, а весела чашица домаће капљице окријепиће дух и тијело.

Борике

На надморској висини од 1.000 м, на двадесетак километара од Рогатице смјештене су Борике које представљају ваздушну бању богату шумским предјелима пуним дивљачи и ливадама на којима расту многе врсте љековитог биља.

Опширније

Бардача

Уз ријеку Саву у сјеверном дијелу Српске смјештена је Бардача – природни резерват од 11 језера, дио Рамсарске породице мочварних подручја. Бардача представља еколошки центар.

Опширније

Етно-село Станишићи

У Семберији у непосредној близини Павловића моста, налази се „Етно-село Станишићи“, туристичка дестинација која ће вам дочарати начин живота који се одвијао прије неколико вијекова. У склопу овог етно-села, поред ресторана…
Опширније

Авантуристичко-излетнички туризам

Најзначајнији предјели са развијеном понудом авантуристичког туризма су токови и окружење ријека Таре и Врбаса које омогућавају комбинацију разних спортских активности. Сплаварење, алпинизам, параглајдинг, кањонинг, пјешачење, слободно пењање, бициклизам, и наравно рафтинг. Ова спортска дисциплина на нашим ријекама узима све више маха у жељи бројних авантуриста и спортиста да на овај начин упознају ћуд ријеке и љепоту природе.

Ријеке Тара и Врбас су биле домаћини Свјетског првенства у рафтингу 2009. и 2022. године.

Вијековима је ријека Тара својом снагом дубила кречњак и правила најдубљи и најљепши кањон Европе, са највећом дубином од 1.300 м. Кроз Републику Српску ријека Тара протиче укупном дужином од 20 км. Њену љепоту употпуњују пјенушави слапови и зелено-плава боја. Тара је највећи европски резервоар питке воде која задржава своју љепоту читавим током.

Ријека Врбас

Ријека Врбас пружа велике могућности за развој спорта, рекреације и туризма. Због свог кањона, брзака и букова Врбас је једна од најпогоднијих ријека за кајак на брзим водама у Европи.

Опширније

Швракава

Швракава је десна притока Врбаса, а у њега се улијева у мјесту Карановац. Са својим водопадима, слаповима те моћним 300 м дугим кањоном и тзв. ријечним “казанима” представља изврсно мјесто за кањонинг.

Опширније

Мушичарење (Fly-fishing)

Култура мушичарења се води паролом „ухвати и пусти“, што чини  највеће задовољство оном ко се бави овом спортском дисциплином риболова. Након улова, сваку рибу треба ослободити и поново вратити у воду.

Изузетне услове за мушичарење, риболовци ће наћи у југозападном дијелу Републике Српске, на ријекама Пливи и Рибнику. Ове ријеке су одавно смјештене на свјетску мапу риболоваца, као мјеста са најинтересантнијим ревирима за мушичарење.

Воде ових ријека спадају у воде прве класе. У њиховим токовима своје станиште су нашле рибе из породице салмониде (липљан и пастрмка) што је највјернији знак незагађености. Захваљујући приступачним и сређеним прилазима, изграђеној инфраструктури и смјештајним капацитетима, Рибник и Плива привлаче велики број мушичара из свијета.

Ријека Плива

Ријека Плива извире у мјесту Пљева, 6 км узводно од Шипова. Ова ријека изузетне бистрине и љепоте, са великим богатством подводног свијета, представља једну од најпогоднијих ријека за мушичарење у Европи.

Опширније

Ријека Рибник

Ријека Рибник настаје од неколико веома јаких извора и својим кратким, а водом богатим током, представља изузетно мјесто за мушичарење. На путу до ушћа у ријеку Сану, Рибник омогућава лаган и добар прилаз свом току.

Опширније

Вјерски туризам

Ходећи путевима историје отварају се манастирска врата крајишких драгуља: Гомионице, међу њима најстарије Моштанице, манастира Св. Илије, Клисине, вјековне богомоље Липља и Ступља.

На другој страни Српске, Херцеговина чува надалеко познате манастире. Тврдош смјештен на стијенама изнад плодног Требињског поља, по народном предању је основан од стране самог цара Константина још у IV вијеку. Ту су и манастири Добрићево, Дужи, Петропавлов и Грачаница саграђена као одраз посмртне жеље најпознатијег српског пјесника Јована Дучића.

Предјеле Подриња украшавају манастири Папраћа, Ловница, Сасе, Тавна и Добрун који украшава живописан планински крај и клисура ријеке Рзав, те пећина у којој се давао завјет Богу и средњовјековни град Добрун.

Веома познате и интересантне цркве брвнаре су у околини Слатине и Крупе и још многе које чувају дух православног народа овога поднебља.

Разноликост културе и вјероисповјести у Републици Српској потврђују нам католички самостани и други вјерски објекти. Познат је самостан траписта “Марија Звијезда“ код Бање Луке, „Пресвето срце Исусово“ у Добоју, џамија „Селимија“ такођер у Добоју, јеврејска кућа „Бејт Шалом“ у Добоју, православна црква Св.Климента, католичка катедрала из XIX вијека, Османпашина џамија у Требињу и још много других утканих у крајеве широм Републике Српске.

Мапу дестинација погледајте овдје.

Нема резултата.

Културни туризам

Многи градски центри се одликују значајним културно-историјским насљеђем. Археолошки налази показују да је подручје данашње Републике Српске било насељено у палеолиту (око 60.000 г.старе ере). Након тога ови простори се одликују високим културним развојем што потврђује постојање неолитских насеља.

Римљани су ове крајеве освојили у првом вијеку наше ере. Градили су цесте повезујући их са главним путевима, развијали војне центре, увели латински језик и ширили римску културу и религију. Најпознатије цесте из Римског периода су „пут соли“ и „пут сребра“.
О периоду насељавања Словена на овим просторима свједоче остаци ранословенских насеља. У периоду средњег вијека за ове просторе се везује настанак православних манастира те велики број утврђених градова.
Важну грађу за изучавање средњовјековне културе на простору данашње Републике Српске представљају надгробни споменици – стећци, чија је концентрација највећа у јужним крајевима Републике Српске.

Исламска умјетност у периоду окупације Отоманског царства у XV вијеку доноси на ове просторе нови вид културе и градитељства. Најљепши примјери османлијске архитектуре су мостови који се издижу својом снагом и љепотом као чувари древних времена. Мјесто и остаци градитељске цјелине Атик џамије у Бијељини проглашени су за национални споменик.
Незаобилазан дио културно-историјског насљеђа након Другог свјетског рата свакако представљају спомен-комплекси посвећени борцима и народима наших крајева.

Андрићград

Андрићград је туристички, културни, административни и едукативни комплекс подигнут у Вишеграду у част нобеловца Иве Андрића. Простире се на 17.000 м2 на полуострву између ријека Дрине и Рзава.

Опширније

Вишеградска ћуприја

Највећи симбол Вишеграда је ћуприја која вијековима привлачи пажњу многобројних пролазника, туриста и архитеката. Мост на Дрини импонује својом величином, изузетном стилском и техничком дотјераношћу

Опширније

Манастир Гомионица

Многи градски центри се одликују значајним културно-историјским насљеђем. Археолошки налази показују да је подручје данашње Републике Српске било насељено у палеолиту (око 60.000 г.старе ере).

Опширније

Градови у Републици Српској

Бања Лука

Бања Лука је највећи град Републике Српске и најзначајнији привредни, културни, финансијски и универзитетски центар. Дуга историја оставила је бројне трагове различитих цивилизација и култура.

Опширније

Бијељина

Бијељина је град и средиште истоимене општине у сјеверо-источном дијелу БиХ. Град је општински центар и историјско средиште равне Семберије и благог побрђа Мајевице. Чини један од центара за производњу и трговину храном.

Опширније

Приједор

Приједор се налази у сјеверозападном дијелу Републике Српске на обронцима планине Козара који се спуштају у алувијалну равницу познату као приједорско поље. Кроз град протиче ријека Сана и њена притока Гомјеница.

Опширније

Добој

Добој има повољан географски положај а налази се на 146м надморске висине на лијевој обали ријеке Босне између ушћа ријека Усоре и Спрече у Босну. На подручју Добоја евидентирана су 62 спомен-обиљежја.

Опширније
Изборник