Програм шеснаестог репрезентативног наступа Републике Српске на Међународном београдском сајму књига званично је представљен данас, 26. октобра, под слоганом „Постојати. Носити идентитет“. Овогодишњи наступ посвећен је обиљежавању 65 година од додјеле Нобелове награде Иви Андрићу.
Првог дана наступа своја издања представили су Шумарски факултет Универзитета у Бањој Луци, Универзитет у Бањој Луци, Удружење књижевника Републике Српске и Народна библиотека Добој.
У 14 часова у сали „Иво Андрић“ представљена је монографија „Панчићева оморика (Picea omorika / Pančić / Purk.)“, аутора проф. др Милана Матаруге, у издању Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци. О књизи су говорили проф. др Мирјана Шијачић Николић, Ђорђије Милановић и аутор, који је истакао њен научни и образовни значај, као и допринос истраживању и очувању ове ријетке врсте четинара.
„Први пут на једном мјесту, у једној књизи представљамо готово хиљаду референци и резултате готово двадесетогодишњег рада на очувању генетичких ресурса и коришћењу ове врсте у Републици Српској и Србији“, рекао је Матаруга.
Монографија је објављена поводом 150 година од открића и почетка научног проучавања Панчићеве оморике, врсте која у природним стаништима расте искључиво на подручју Републике Српске и Србије.
У 15 часова Универзитет у Бањој Луци представио је два издања: монографију „Универзитет у Бањој Луци (1975–2025)“, аутора проф. др Љубише Прерадовића, проф. др Мирослава Малиновића и доц. др Николе Ожеговића, чији је главни и одговорни уредник проф. др Далибор Кесић, те књигу „Бања Лука“, тројезично издање на српском, есперанту и кинеском језику, чији су аутори проф. др Љубиша Прерадовић и проф. др Мирослав Малиновић. О издањима су говорили проф. др Љубиша Прерадовић и Александра Стојковић.
Проректор за научноистраживачки рад и развој Универзитета у Бањој Луци проф. др Александар Остојић истакао је да су овим промоцијама представљена два од три издања Универзитета обухваћена овогодишњим програмом.
„Данас имамо фактички три промоције издања Универзитета у Бањој Луци. У 14 часова проф. др Милан Матаруга промовисао је монографију „Панчићева оморика“, а потом на штанду Представништва Републике Српске у Београду представљамо књигу „Бања Лука“, тројезично издање на српском, есперанту и кинеском језику, и монографију „Универзитет у Бањој Луци (1975–2025)“, рекао је Остојић.
Он је подсјетио да је монографија о Универзитету објављена поводом 50 година његовог постојања, јубилеја обиљеженог прошле године, те да је проф. др Љубиша Прерадовић један од аутора овог издања. Нагласио је и да Универзитет интензивно развија издавачку дјелатност и сваке године представља своје публикације на штанду Представништва Републике Српске у Србији.
„Универзитет у Бањој Луци интензивно ради на развоју издаваштва и сваке године се појављујемо на штанду Представништва Републике Српске у Србији, које настоји да додатно промовише издања Универзитета на територији Републике Србије“, истакао је Остојић.
У 16 часова Удружење књижевника Републике Српске представило је књигу „Завичајна врана“ аутора Слободана Ристовића. О књизи су говорили Душко М. Петровић и аутор.
Петровић је истакао језичко богатство Ристовићеве поезије, нагласивши да је њен језик толико близак народном говору да би могао послужити као основа за израду рјечника изворног српског језика.
„Језик којим су писане ове песме је толико народни да би се могао добити добар рјечник српског језика, не старих ријечи него изворног српског језика“, рекао је Петровић.
Говорећи о присуству ијекавског и екавског изговора у књизи, подсјетио је на ријечи предсједника Матице српске Драгана Станића да су они „два плућна крила српског језика“.
„У овој књизи поезија дише на оба та плућна крила“, истакао је Петровић.
Посебно је нагласио присан однос према Богу у Ристовићевој поезији, који се огледа у сликама Бога као блиског члана породичног живота.
„Његов Бог, наш Бог у његовој кући сједи с његовим ћаћом и причају“, рекао је Петровић, додајући да је такав присан однос с Богом риједак у српској поезији.
Посљедња промоција првог дана наступа Републике Српске на Сајму књига била је посвећена издањима Народне библиотеке Добој, која је представила пет књига објављених у протеклих годину дана. О издањима су говорили директорица библиотеке Лидија Жарић и Небојша Мићић.
Жарићева је истакла да библиотека традиционално представља књиге објављене у периоду између два сајма.
„У протеклих годину дана имали смо пет издања“, рекла је Жарићева, представљајући књиге „Мали глумци на позорници“ Раде Јањушић, „Снага завичаја“ Спасоја Спала Јовановића, „Халер са Лука“ Љубомира Каишаревића, „Мајевац на Вучијаку: исходиште благородних Поповића“ Небојше Мићића и „Школске библиотеке: образовањем до стручности“ Жељка Петрића и Наде Лугоњић.
Говорећи о књизи „Мали глумци на позорници“, Жарићева је навела да је ријеч о збирци скечева и истакла разноврсност књижевног стваралаштва Раде Јањушић, која пише родољубиву, хаику, љубавну и мисаону поезију, а позната је и као ауторка за дјецу. Посебно је издвојила њену пјесму „Васкетов јуриш“, посвећену јунаку са Кошара.
Књига „Снага завичаја“ доноси избор из богатог пјесничког опуса Спасоја Спала Јовановића, док се „Халер са Лука“ Љубомира Каишаревића бави историјом и традицијом добојског краја, а посвећена је познатом добојском фудбалеру и спортисти Сулејману Спахићу Халеру.
Издање „Мајевац на Вучијаку: исходиште благородних Поповића“, које је приредио Небојша Мићић, доноси бројне податке, фотографије и документе о свештеничкој породици Поповић и њеном значају за развој овог краја током 20. вијека.
Пета представљена књига, „Школске библиотеке: образовањем до стручности“, аутора Жељка Петрића и Наде Лугоњић, стручна је публикација која садржи изабране радове са семинара континуиране едукације библиотекара одржаних у периоду од 2022. до 2024. године.
Први дан репрезентативног наступа Републике Српске на Београдском сајму књига још једном је потврдио значај књиге и издаваштва у очувању српског језика, културног насљеђа и идентитета, као и трајних културних веза Републике Српске и Србије.