Другог дана 16. репрезентативног представљања Републике Српске на 69. Међународном београдском сајму књига, посјетиоци су имали прилику да се упознају са новим издањима посвећеним историји, култури, националном идентитету, научним истраживањима и очувању српске писане баштине.
Своја издања представили су Организација старјешина Војске Републике Српске, Фондација „Мир Божији“, Центар за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, Спомен-подручје Доња Градина, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Филозофски факултет Пале, Град Приједор и ЈУ Народна библиотека „Ћирило и Методије“.
Војна историја и свједочења о одбрани Републике Српске
Организација старјешина Војске Републике Српске представила је у сали „Борислав Пекић“ издања „Одбрана јужних граница Републике Српске“ и „22. пјешадијска бригада Војске Републике Српске“, аутора Бошка Пеулића. О књигама су говорили генерал Слободан Жупљанин, пуковник Мирко Тривић и пуковник Миодраг Новокмет.
Жупљанин је указао на значај истраживања и документовања догађаја из Одбрамбено-отаџбинског рата, наглашавајући да је важно сачувати историјску истину и пренијети је млађим генерацијама. Говорећи о три стратешка циља српског народа у том периоду, указао је на значај разумијевања околности у којима је Република Српска настајала и брањена.
Посебно је нагласио да је очување историјског памћења важно за будућност српског народа, Републике Српске и Србије, као и за спречавање понављања грешака из прошлости.
Пуковник Миодраг Новокмет говорио је о зборнику радова посвећеном одбрани јужних граница Републике Српске, у којем је сабрано 20 радова. Како је навео, на припреми издања радило се шест мјесеци, а књига доноси преглед ратних операција на подручју Херцеговине и свједочења о догађајима који су обиљежили одбрану тог простора.
Представљањем ових издања настављено је настојање Организације да документује ратна искуства, његује културу сјећања и допринесе очувању историјске истине.
„Куда Срби“ – о националном и културном идентитету
Фондација „Мир Божији“ из Бање Луке представила је на штанду Представништва Републике Српске издање „Куда Срби“, чији је аутор пројекта проф. Здравко Мочевић. О издању су говорили др Горан Ђорђевић, др Милорад Перовић и др Слободан Јанковић, док је модератор била Мира Лолић Мочевић.
Говорећи о значају издавачке дјелатности Фондације, Мочевић је истакао да је један од њених основних циљева објављивање садржаја посвећених националном, историјском и културном бићу српског народа, као и питањима његове садашњости и будућности.
„Главни циљ дјеловања издавачке дјелатности су програми и садржаји везани за национално биће српског народа: српска историја, српска садашњост, будућност – од образовања, културе, науке, привреде, међународне сарадње“, нагласио је Мочевић.
Посебно је указао на потребу да се више пажње посвети темама које нису довољно заступљене у образовном систему, нарочито у основним и средњим школама. Како је истакао, издавачка дјелатност Фондације настоји да попуни те празнине и допринесе бољем познавању српске историје, језика, писма и културе.
„Ми покушавамо кроз таква издања, кроз разне књиге, да употпунимо тај недостатак који је евидентно присутан“, поручио је Мочевић, изразивши наду да ће млађе генерације наставити да његују интересовање за теме од националног значаја.
Осврћући се на учешће на Београдском сајму књига, похвалио је и ангажман Представништва Републике Српске, које, како је навео, пружа значајну подршку издавачима и ауторима и доприноси представљању културног и друштвеног живота Републике Српске.
Књига о операцији спасавања у Ентебеу и часопис „Центар“
Јавна установа Центар за друштвено-политичка истраживања Републике Српске представила је на штанду Представништва књигу „Јонијева посљедња битка: операција спасавања у Ентебеу, 1976“, аутора Ида Нетанјахуа, као и часопис „Центар“.
О књизи су говорили директор Центра Душан Павловић, Предраг Лозо и Милан Милаковић.
Павловић је указао на историјски значај израелске операције спасавања талаца у Ентебеу 1976. године, али и на шире политичке и безбједносне околности, укључујући тероризам и панисламизам. Истакао је да књига отвара питања која превазилазе оквире самог историјског догађаја и подстичу размишљање о одговорности државе и заштити њених грађана.
Историчар Предраг Лозо нагласио је да књига говори и о односу појединца и колектива, самопоштовању и одлучности да се опстане у времену тешког изазова. Посебно је указао на значај личне жртве и колективне свијести, као и на питања слободе и суверенитета државе.
Милан Милаковић говорио је о израелској операцији спасавања талаца, њеној организацији и значају у историјском контексту.
У другом дијелу представљања пажња је посвећена часопису „Центар“, који доноси анализе друштвено-политичких питања значајних за Републику Српску, српски народ и њихово окружење. У првом броју објављен је и интервју са Гидеоном Грајфом, док ће наредни број бити посвећен темама родољубља и херојства српских жена.
Доња Градина – свједочанство о страдању и историјском памћењу
Спомен-подручје Доња Градина представило је фото-монографију која обухвата историју овог подручја од средњег вијека до данас, са посебним освртом на Други свјетски рат и злочине почињене у Независној Држави Хрватској.
Директорка Спомен-подручја и једна од аутора монографије Тања Тулековић говорила је о демографским посљедицама злочина и страдања на овом простору. Навела је да је Доња Градина прије Другог свјетског рата имала школу до петог разреда, коју је годишње похађало од 120 до 140 ученика, док данас у том мјесту нема школе и има само неколико дјеце.
Посебно је указала на значај Тополе ужаса, која се налази на насловној страни фото-монографије. У њеној близини, како је навела, мучено је и убијено најмање 10.000 логораша, стараца, жена и дјеце. Топола је данас конзервирана и представља један од аутентичних доказа усташког злочина геноцида у Другом свјетском рату.
Историчар Мирко Димић истакао је да је Доња Градина, као дио логора Јасеновац, једно од највећих стратишта српског народа, посебно имајући у виду да су ту убијани цивили због своје етничке и вјерске припадности.
Он је подсјетио да је Доња Градина постала главно јасеновачко стратиште након масакра српског становништва у Цркви Светог апостола Марка у Драксенићу 14. јануара 1942. године, злочина познатог као „крвава литургија“. Од тада до краја рата 1945. године вршене су масовне егзекуције јасеновачких логораша.
Димић је говорио и о начинима на које су логораши довођени у Доњу Градину и убијани на већ припремљеним масовним гробницама, наглашавајући да су размјере злочина и страдања тешко појмљиве.
Историчар Дејан Мотл представио је историјски развој овог подручја на ушћу ријеке Уне у Саву. Подсјетио је да се данашња Доња Градина као насеље помиње још у 16. вијеку под називом Каструм Јасеновац, те да је на том простору касније постојала турска тврђава.
„Тек након Бечког рата 1699. године са друге стране Саве је створен данашњи Јасеновац, који се сада налази у Хрватској, док се овај са наше стране звао ‘турски Јасеновац’“, навео је Мотл.
Он је подсјетио и да је 20. септембра 1995. године у Доњој Градини спријечен продор хрватске војске који је пријетио да угрози опстанак Републике Српске.
„Све је то обухваћено овом монографијом, као и формирање и рад наше установе“, додао је Мотл.
Чајничка збирка српских рукописа и старих штампаних књига
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске представила је издање „Српски рукописи и старе штампане књиге Светоуспењске цркве у Чајничу“, аутора др Миланке Убипарип, др Мирослава А. Лазића и др Жарка Војновића.
О значају монографије, која обједињује археографски и библиографски опис драгоцјене црквене збирке, говорили су Љиља Петровић Зечић, проф. др Владан Бартула, декан Филозофског факултета Пале, и проф. др Зорица Никитовић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци и предсједник Српског филолошког друштва, једног од суиздавача књиге.
Никитовић је истакла да монографија представља значајан допринос проучавању и очувању српске писане баштине. Посебно мјесто у књизи заузима Чајничко јеванђеље, рукопис на пергаменту из 14. вијека, који представља јединствено свједочанство средњовјековне писмености.
„То је једино рукописно јеванђеље за које знамо да је сачувано тамо гдје је и настало“, нагласила је Никитовић, указујући на његов изузетан културно-историјски значај.
Монографија је подијељена у три цјелине. Прву чини 12 рукописа насталих од краја 14. до 17. вијека, међу којима су јеванђеља и богослужбени текстови. Други дио обухвата ране штампане књиге – српске инкунабуле и палеотипе из 15. и 16. вијека, док трећи доноси књиге на рускословенском и црквенословенском језику, укључујући Острошку Библију и издања из наредних вијекова.
„Ова рана штампа бјелодано свједочи да су се на простору историјске Босне богослужења вршила по православном типику“, истакла је Никитовић, наглашавајући значај ових књига за разумијевање континуитета православног предања током османске управе.
Монографија драгоцјену ризницу Светоуспењске цркве у Чајничу чини доступнијом научној и широј јавности и представља важан допринос очувању српске културне, духовне и писане баштине.
Научна издања Филозофског факултета Пале
Филозофски факултет Пале Универзитета у Источном Сарајеву представио је издања „Радови Филозофског факултета“, број 27 за 2025. годину, и „Наука и стварност“, зборник радова, књига 19 за 2025. годину, чији је уредник доц. др Огњен Куртеш.
О издањима су говорили проф. др Владан Бартула, проф. др Жана Гавриловић и доц. др Огњен Куртеш, продекан за међународну сарадњу и пројекте и главни и одговорни уредник издања Филозофског факултета.
Куртеш је истакао да је циљ публикација представљање најновијих научних истраживања, са посебним освртом на националне дисциплине.
„Трудимо се да сваке године у нашим издањима представимо резултате најновијих и најпрестижнијих научних истраживања, а са посебним освртом на националне дисциплине за које сматрамо да су донекле и угрожене у дијелу свијета у којем ми живимо“, нагласио је Куртеш.
Посебно је указао на значај сарадње са научницима и истраживачима из Републике Србије.
„Ми се сваке године трудимо да јавности у Србији презентујемо наше резултате и да наше колеге научнике и истраживаче из Републике Србије позовемо да својим истраживањима и резултатима помогну у промоцији наших издања, тако што ће их објављивати у нашим издањима“, поручио је Куртеш.
Говорећи о даљем унапређењу научне продукције, изразио је очекивање да ће часопис „Радови Филозофског факултета“ остварити бољу видљивост и вишу категорију у Републици Србији.
„Надамо се да ћемо ове године у Републици Србији имати бољу видљивост, односно бољу категорију, вишу категорију нашег часописа. Листа ће изаћи крајем 2026. године и вјерујемо да ће то бити разлог више да колеге из Републике Србије своја истраживања и резултате достављају за наша гласила“, истакао је Куртеш.
Приједор представио књижевну и умјетничку баштину
У сали „Иво Андрић“ Град Приједор и ЈУ Народна библиотека „Ћирило и Методије“ представили су издања „Напев од туге ткан“ Пера Зупца, „Покривање куће“ Ненада Грујичића, монографију „Сретен Стојановић 1898–1960. Мирис завичаја“ ауторке Вере Б. Грујић и „Сабрана дјела“, књиге I–III Васе Кондића.
О књигама су говорили проф. др Младенко Саџак, проф. др Горан Максимовић и проф. др Слађана Миленковић.
Говорећи о издавачкој дјелатности Књижевних сусрета на Козари, Саџак је истакао да је она почела 2018. године, иако ова манифестација има традицију још од шездесетих година прошлог вијека.
„Едиција ‘Овјенчани’ формирана је тако да се сви награђени писци објаве у изабраним дјелима и да оставимо неку врсту трага на све то што се дешавало у задњих пола вијека и више. До сада смо објавили 16 књига и намјеравамо, наравно, да наставимо и даље“, нагласио је Саџак.
Овогодишњи издавачки програм обухвата књиге посвећене Перу Зупцу и Ненаду Грујичићу, као и монографије значајних умјетника који су оставили траг у Приједору, Босанској Крајини, Подгрмечу и Поткозарју.
„Покренули смо и едицију посвећену умјетницима који нису књижевници, али су оставили значајан траг у Приједору, Босанској Крајини, Подгрмечу и Поткозарју“, истакао је Саџак.
У оквиру ове едиције објављене су двије ликовне монографије – једна посвећена Тихомиру Тихи Илијашевићу, прерано преминулом директору Приједорске галерије, а друга Сретену Стојановићу, једном од најзначајнијих српских вајара.
Посебна пажња посвећена је издању „Сабрана дјела“ Васе Кондића, књижевника и значајног сарадника Петра Кочића, чији су радови до сада остали расути по периодици. Саџак је подсјетио да је Кондић био важан учесник књижевног живота свога времена, те нагласио трагичне околности његовог живота.
„Аустрија га је буквално у затворима убила 1909. године. Ово је први пут да се објављују сабрана дјела Васе Кондића“, истакао је Саџак.
Овим издањем покренута је нова едиција посвећена писцима из Босанске Крајине који су стварали у вријеме Аустроугарске, а чија дјела до сада нису објављена у цјеловитим издањима.
Представљањем ових издања настављено је представљање издавачке, научне и културне дјелатности Републике Српске, уз настојање да се сачувају историјско памћење, српски језик, писмо и културна баштина и учврсте везе са Републиком Србијом.
Програм 16. репрезентативног представљања Републике Српске на Београдском сајму књига наставља се и наредних дана, а посјетиоци су позвани да прате најаве и присуствују предстојећим промоцијама.