Бањски туризам

Подручје Републике Српске богато је изворима минералних, термалних и термоминералних вода, чија је издашност и љековитост позната још из доба Римљана. Ови благодетни извори коришћени су и у доба турске и аустроугарске владавине.

Данас на територији Републике Српске функционише неколико бања са релативно добром инфраструктуром за пружање услуга смјештаја, рекреације, одмора и здравственог туризма.

Планински туризам

Еко-етно туризам

Очувани природни предјели, спона праисконског склада са нетакнутом природом и топлом домаћом атмосфером са мирисом традиционалних јела, пружају јединствен осјећај који нуди еко-туризам кроз спој различитих култура, обичаја и традиција утканих у Републику Српску. Ту су камени виногради Херцеговине опточени раскошним стећцима, хладни извори Јања и Пливе, бистра вода Уне и Сане, магична језера Зеленгоре, зелени пропланци Козаре и питоме Лисине које нуде изазове несебичне природе кроз активан одмор, бербу гљива и љековитог биља.

Упуштањем у авантуру на бициклу истражујући пјенушаве слапове на Крупи или крстарењем змајем изнад Балкане, могуће је осјетити дашак адреналина, а у пратњи искусних водича могуће је крочити једном од посљедњих оаза нетакнуте природе у Европи, прашумом Перућицом, или се препустити вјештим лађарима уживајући у смарагдној Дрини окруњеној Мехмед-пашином ћупријом.

За оне које привлаче мистерије, ту су камене кугле у Слатини, Земљане пирамиде у Фочи или Петропавлово чудотворно и љековито језеро.

Кулинарски специјалитети спремљени на традиционалан начин засигурно обогаћују туристичку понуду Републике Српске. На трпези, у пријатном друштву љубазних домаћина, могуће је наћи гужвару, кљукушу, љевушу, цицвару или буњгур, а весела чашица домаће капљице окријепиће дух и тијело.

Авантуристичко-излетнички туризам

Најзначајнији предјели са развијеном понудом авантуристичког туризма су токови и окружење ријека Таре и Врбаса које омогућавају комбинацију разних спортских активности. Сплаварење, алпинизам, параглајдинг, кањонинг, пјешачење, слободно пењање, бициклизам, и наравно рафтинг. Ова спортска дисциплина на нашим ријекама узима све више маха у жељи бројних авантуриста и спортиста да на овај начин упознају ћуд ријеке и љепоту природе.

Ријеке Тара и Врбас су биле домаћини Свјетског првенства у рафтингу 2009. и 2022. године.

Вијековима је ријека Тара својом снагом дубила кречњак и правила најдубљи и најљепши кањон Европе, са највећом дубином од 1.300 м. Кроз Републику Српску ријека Тара протиче укупном дужином од 20 км. Њену љепоту употпуњују пјенушави слапови и зелено-плава боја. Тара је највећи европски резервоар питке воде која задржава своју љепоту читавим током.

Мушичарење (Fly-fishing)

Култура мушичарења се води паролом „ухвати и пусти“, што чини  највеће задовољство оном ко се бави овом спортском дисциплином риболова. Након улова, сваку рибу треба ослободити и поново вратити у воду.

Изузетне услове за мушичарење, риболовци ће наћи у југозападном дијелу Републике Српске, на ријекама Пливи и Рибнику. Ове ријеке су одавно смјештене на свјетску мапу риболоваца, као мјеста са најинтересантнијим ревирима за мушичарење.

Воде ових ријека спадају у воде прве класе. У њиховим токовима своје станиште су нашле рибе из породице салмониде (липљан и пастрмка) што је највјернији знак незагађености. Захваљујући приступачним и сређеним прилазима, изграђеној инфраструктури и смјештајним капацитетима, Рибник и Плива привлаче велики број мушичара из свијета.

Вјерски туризам

Ходећи путевима историје отварају се манастирска врата крајишких драгуља: Гомионице, међу њима најстарије Моштанице, манастира Св. Илије, Клисине, вјековне богомоље Липља и Ступља.

На другој страни Српске, Херцеговина чува надалеко познате манастире. Тврдош смјештен на стијенама изнад плодног Требињског поља, по народном предању је основан од стране самог цара Константина још у IV вијеку. Ту су и манастири Добрићево, Дужи, Петропавлов и Грачаница саграђена као одраз посмртне жеље најпознатијег српског пјесника Јована Дучића.

Предјеле Подриња украшавају манастири Папраћа, Ловница, Сасе, Тавна и Добрун који украшава живописан планински крај и клисура ријеке Рзав, те пећина у којој се давао завјет Богу и средњовјековни град Добрун.

Веома познате и интересантне цркве брвнаре су у околини Слатине и Крупе и још многе које чувају дух православног народа овога поднебља.

Разноликост културе и вјероисповјести у Републици Српској потврђују нам католички самостани и други вјерски објекти. Познат је самостан траписта “Марија Звијезда“ код Бање Луке, „Пресвето срце Исусово“ у Добоју, џамија „Селимија“ такођер у Добоју, јеврејска кућа „Бејт Шалом“ у Добоју, православна црква Св.Климента, католичка катедрала из XIX вијека, Османпашина џамија у Требињу и још много других утканих у крајеве широм Републике Српске.

Мапу дестинација погледајте овдје.

Културни туризам

Многи градски центри се одликују значајним културно-историјским насљеђем. Археолошки налази показују да је подручје данашње Републике Српске било насељено у палеолиту (око 60.000 г.старе ере). Након тога ови простори се одликују високим културним развојем што потврђује постојање неолитских насеља.

Римљани су ове крајеве освојили у првом вијеку наше ере. Градили су цесте повезујући их са главним путевима, развијали војне центре, увели латински језик и ширили римску културу и религију. Најпознатије цесте из Римског периода су „пут соли“ и „пут сребра“.
О периоду насељавања Словена на овим просторима свједоче остаци ранословенских насеља. У периоду средњег вијека за ове просторе се везује настанак православних манастира те велики број утврђених градова.
Важну грађу за изучавање средњовјековне културе на простору данашње Републике Српске представљају надгробни споменици – стећци, чија је концентрација највећа у јужним крајевима Републике Српске.

Исламска умјетност у периоду окупације Отоманског царства у XV вијеку доноси на ове просторе нови вид културе и градитељства. Најљепши примјери османлијске архитектуре су мостови који се издижу својом снагом и љепотом као чувари древних времена. Мјесто и остаци градитељске цјелине Атик џамије у Бијељини проглашени су за национални споменик.
Незаобилазан дио културно-историјског насљеђа након Другог свјетског рата свакако представљају спомен-комплекси посвећени борцима и народима наших крајева.

Градови у Републици Српској