Живадин Јовановић | 15. фебруар 2025. године –
Амерички потпредседник Венс на Конференцији о безбеднбости у Минхену
Било је и раније звезда на конференцијама о безбедности у Минхену. Путин је 2007. учтиво али оштро критиковао необузданост Запада у кршењу основних принципа међународних односа, игнорисању легитимних интереса других земаља и упозоравао да тако не иде. Иако је многе изненадио, западна елита је то, ипак, доживела као критику супарника са стране, од којег није ни очекивала комплименте. Непуне две деценије касније, критика је дошла изнутра, може се рећи, од највишег представника земље водећег савезника и заштитника Европе – од новог потпредседника, а могуће и од будућег председника САД, Ј.Д. Венса. Мора бити да је лекција највишег госта с оне стране Атлантика била далеко непријатнија и болна и то како за високе европске представнике, тако и за немачке домаћине.
Ни врло учтив тон, па и самокритичне ноте у говору госта, нису били довољни да ублаже јасноћу и критичких порука и понуда Венса. Другачије није ни могло бити кад се већи део критике односило на понос Европе – демократију и заједничке вредности. Али, не на демократију у свакодневном говору, у реторици, већ у животој пракси. Посебно се дотакао праксе комесарског естаблишмента ЕУ, што ће рећи, одвојености од народа и непоштовања његове воље. У суштини, то је била критика повелике отуђености целе европске политичке елите од народа коме једино треба да служи и одговара. Иако се није служио писаним текстом или белешкама, Венс је врло систематизовано, потанко и надахнуто побројао подужу листу уверљивих илустрација својих критичких оцена.
Тешко да је икоме промакла Венсова оцена судског поништавања председничких избора у Румунији, због наводног мешања Русије употребом електронских друштвених медија и да би, ако се ништа не промени, слично могло да се деси и Немачкој чији су избори на прагу. Венс је реторички питао колико је јака демократија ако се боји да може бити срушена са пар стотина хиљада долара!? Организаторима Минхенске конференције је замерио што су забранили да на њој своје ставове изнесу и представници левих и десних партија које имају значајну подршку међу грађанима сматрајући и то слабошћу а не одбраном демократије.
Венс је потврдио опредељење САД да се, што пре, дође до рационалног решења за сукоб Украјини. Поновио је и познат став Трампа да Европа свакако мора повећати улагања у сопствену безбедност и ојачати своју улогу. Када се говори о безбедности – рекао је да се обично мисли на претње споља иако Трампова администрација сматра да су унутрашње претње важније од претњи Русије, Кине или било кога другог. Те унутрашње претње Венс види у удаљавању Европе од неких фундаменталних демократских вредности. У том смислу, поменуо је ограничења слободе говора, цензуру медија за масовно комуницирање, непоштовање различитости мишљења. Да би била јача и безбеднија Европа мора бити свесна које вреднсти брани, од кога их брани и какву визију има пред собом – сматра Венс. Велики проблем Европе и Америке представља масовна миграција која је погрешно охрабривана деценијама што оставља трагове на цивилизацији и узима свој данак, поред осталог, и у инцидентима какав се управо догодио у Немачкој.
У говору који је био све осим још једно стандардно обраћање, Венс је рекао да се демократија не мери ни зградама у мермеру нити модерним хотелима, колико демократским вредностима у којима се свакодневно живи. Нема сумње да ће говор Венса у Минхену бити предмет пажљивих анализа, не само у престоницама чланица ЕУ и НАТО којима је превасходно намењен, већ у нечланицама широм света.