ПОЛИТИКА | 24.08.2025.г. – Разговор недеље: Александар Врањеш, амбасадор Босне и Херцеговине у Србији
Република Српска је одлучила да се против тираније бори демократијом. Кристијан Шмит је срушио уставни поредак Босне и Херцеговине, а кроз монтажу политичког процеса председнику Републике Српске Милораду Додику, покушао је да поништи и изборну вољу српског конститутивног народа. С обзиром на то да је ово политичка борба и да су страни окупатори срушили владавину права у БиХ, неопходно је обратити се грађанима Републике Српске – баш као што прописује Устав РС, рекао је Александар Врањеш, амбасадор Босне и Херцеговине у Републици Србији, у разговору за „Политику”.
На питање шта претпоставља да ће бити политичка сврха и циљ првог референдума у Републици Српској, оног у којем ће грађани рећи шта мисле о наметању одлука и међународној супервизији, Врањеш за „Политику” каже да ће српски народ добити прилику да се изјасни 25. октобра ове године да ли прихвата одлуке неизабраног Шмита и пресуде неуставног Суда БиХ изречене против председника Републике Српске на бази којих му се одузима мандат. „Ако добијемо очекивани одговор ’не’, то је уједно компас српској политичкој елити у ком правцу даље да иду, све до права на самоопредељење”, каже Врањеш.
Последњих дана чују су оцене да је БиХ у највећој кризи од „Дејтона”. Председнику РС Милораду Додику одузет је мандат од стране Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ након одлуке Апелационог већа Суда БиХ које га је осудило због непоштовања одлука високог представника. Како ви видите ту ситуацију, посебно коментаре изборне комисије у Сарајеву, али и дела опозиције који тврди да је Додик „бивши председник”?
Пре свега, Милорад Додик није „бивши” него актуелни председник Републике Српске у пуном капацитету, што је пре два дана потврдила и Народна скупштина Републике Српске. Ово истичем јер видим да се овај конструкт „бивши” може чути и у појединим медијима у Србији, па скрећем пажњу да је у питању дезинформација. Члан 87. Устава РС прописује да председнику Републике Српске престаје мандат пре истека времена само у случају оставке или опозива. Ниједан нижи правни акт, па макар то била и судска пресуда, не може дерогирати уставну одредбу. То што Шмит није консултовао Устав РС када је против Додика смишљао кривично дело „неизвршавање одлука високог представника” како би га политички елиминисао кроз меру „забране вршења дужности”, њихов је проблем, а не Републике Српске која се држи свог Устава. Члан 88. Устава каже да је председник републике одговоран грађанима и они га могу опозвати истим поступком по коме су га и изабрали. Покушај наметања неуставног модела смене председника постављајући нелегалног Шмита изнад устава и закона, доиста је увело БиХ у највећој кризу од њеног настанка крајем 1995. године, али не захваљујући Српској која брани свој уставни поредак. То што део опозиције у овој кризи види шансу да се боље позиционирају, показаће се за њих на крају као политички погубно. И заиста, они који су најмање гласова освојили, данас најгласније заговарају прихватање пресуде и ванредне изборе. Мислим да им је то контрапродуктивно, посебно јер тај страни фактор који их финансира неће имати снаге да поправи кризу у БиХ која ће тек да ескалира.
Где ви као дипломата видите корене ове кризе и ко заправо сноси највећу одговорност за њену ескалацију?
Важно је нагласити да су за то одговорни пре свега бројни међународни актери који већ три деценије на бази силе прекрајају дејтонску БиХ мимо процедура, а у последње четири године увели су и тиранију у ову крхку државну заједницу. Поставити вољу неизабраног странца изнад закона и устава, па према тој вољи мењати законе, суспендовати уставе, наметати финансирања мимо буџета, пресуђивати демократски изабраним представницима српског народа, није ништа друго него тиранија. И без обзира што су све време фаворизовали бошњачку политичку вољу и проналазили сараднике и извођаче прљавих послова у бошњачкој политичкој елити, ипак је највећа одговорност на међународним актерима. Они су изградили овај недемократски облик владања с циљем сузбијање дејтонске аутономије Републике Српске и воље српског народа кроз злоупотребу правосуђа на нивоу БиХ. Зато је супротстављање тој тиранији њиховим механизмима за обесправљивање српског конститутивног народа и методама за политичко разарање Српске, највећа дужност Срба у БиХ. Из тог разлога Народна Скупштина РС усвојила је закључак којим одбацује сваки вид колонијалне управе у БиХ. Много је српских живота уткано у темеље Српске да би сад неки немачки гаулајтер и његови спонзори то све разорили, и ми то имамо свакодневно на уму.
Српска најављује бојкот избора, али ЦИК БиХ има намеру да их распише. Шта предвиђате као могући исход, то јест да ли је могуће да се избори одрже и да формално Српска има председника ког је већински изабрао народ 2022. године, а да у исто време ЦИК у неком тренутку да мандат и председнику који би био изабран на таквим изборима?
Народна скупштина РС усвојила је закључке према којима се захтева од свих политичких фактора, партија и појединаца да се не пријављују на те евентуалне превремене изборе за председника Српске. Такође, овим закључцима се захтева од свих органа власти, институција, службених и одговорних лица у Републици Српској да не предузимају било какве радње везано за евентуално провођење таквих избора. Другим речима избори ће бити забрањени и бојкотовани, неће се дозволити коришћење јавних објеката за потребе таквих избора, а свака активност на провођењу таквих избора представљаће кривично дело „непоштовање или неизвршавање одлука институција или органа РС”. Тако да било који државни службеник, представник локалне самоуправе или неко одговорно лице које би се укључило у сарадњу са ЦИК-ом БиХ око провођења превремених избора би били кривично гоњени у Републици Српској. Ипак, неке опозиционе партије су најавиле учешће на изборима и без обзира што ће институције Српске према свему судећи спречити да се избори физички одрже, увек постоји могућност да одређен број гласова стигне поштом. Не сумњам да би бошњачка дијаспора са правом гласа на тај начин радо изабрала свог председника Републике Српске и што је најлуђе, у том науму су потпуно на истој страни са делом српске опозиције.
И шта онда? Гласови су стигли поштом, ЦИК ће их пребројати и прогласити новог председника РС. То ће довести до додатне ескалације?
Пре свега тако изабран председник не би могао да уђе у Скупштину РС да положи заклетву, нити у Палату Републике да обавља тај посао, могао би једино да делује као неки лажни председник Републике Српске у изгнанству на територији ФБиХ. Наравно, Шмит и његови послушници у правосуђу БиХ очекују управо овакав сценарио и не треба се изненадити да Тужилаштво БиХ почне врло брзо подизати бројне оптужнице за напад на уставни поредак БиХ. Подсећам јавност у Србији да је Шмит изменио мимо парламентарне процедуре и ово кривично дело, тако да се напад на уставни поредак може десити и „на неки други противправан начин”. Другим речима, све што се дешава у Републици Српској према Шмитовим одредбама се може тумачити као напад на уставни поредак БиХ и могле би се очекивати стотине нових оптужница. Наравно, то би поново ставило у фокус агенцију Сипа од које ће се очекивати да спроводи Шмитову вољу и његове налоге изречене кроз Тужилаштво и Суд БиХ. Међутим, да би то спровела Сипа ће се морати директно супротставити МУП-у Републике Српске, а пре пар месеци смо видели како су прошли када су се нашли у сличној колизији. У сврху самоодбране, Српска ће имати на располагању палету могућих одговора на нове нападе Шмитове тираније, а не бих се изненадио да један од одбрамбених механизама буде и увођење ванредног стања како би се заштитио уставни поредак, институције и грађани РС. То онда даље води у додатну ескалацију, што је изгледа и Шмитов циљ.
Ако Српска истраје на бојкоту одржавања превремених избора, како видите даљи развој ситуације – може ли БиХ уопште функционисати без сагласности једног од ентитета?
Ова Шмитова тиранија и подршка коју му пружа осовина Берлин-Лондон-Брисел већ су створили стање у којем се више тешко може очекивати нормалан начин одлучивања на нивоу БиХ. Бошњаци су уверени да је централизација БиХ коју подстиче међународни фактор у ствари ветар у леђа за бошњачку унитаризацију. Хрвате су мајоризовали и потпуно им је природно да је стигао ред на обрачун са Републиком Српском чије представнике прво треба прегласавати, а касније им судити и на крају их приводити. Више и не помињу консензус као conditio sine qua non за опстанак БиХ. Прошле недеље су два бошњачка члана Председништва БиХ прегласали српског члана Жељку Цвијановић, како би кроз амандмане на буџет БиХ омогућили министру одбране Зукану Хелезу да набавља наоружање у Турској за бошњачке потребе. Тај предлог буџета ће свакако бити оборен на Дому народа, али је добар пример да јавност у Србији схвати колико је ово далеко отишло. Захваљујући Шмитовој тиранији и кривом бошњачком утиску да су они „власници” БиХ, дошли смо до ситуације да осовина Берлин-Лондон-Брисел мирно гледа како министар Хелез договора набавку дронова и осталог оружја у Турској, како се исламски радикализам развија у БиХ, како се мимо српских представника доносе одлуке, гласа за неке резолуције у УН, итд. а нама држе лекције како Република Српска мора поштовати владавину права и судске пресуде. Амбасадор Велике Британије у Сарајеву је по завршетку заседања Народне скупштине у петак одмах твитнуо да се пресуда „независног” Суда БиХ мора поштовати и да би провођење референдума било противзаконито подривање владавине права и уставног поретка БиХ. На његову и Шмитову жалост, Република Српска је спремна да иде до краја у одбрани својих институција, уставне позиције, суверенитета и права српског конститутивног народа, па макар се БиХ распала на парампарчад.
Одлуке (не)именованог високог представника Српска не признаје већ годинама, многима у свету је прилично јасан недостатак његовог легитимитета због недостатка верификације у СБ УН. Може ли се онда сматрати легитимним да се било која пресуда темељи на њиховом спровођењу?
У свом мишљењу о напретку БиХ на европском путу из 2019. године, Европска комисија је заузела став да су такозвана бонска овлашћења неспојива са европском будућношћу БиХ и да се мора зауставити њихова примена. Данас тај исти Брисел, као и њихови шефови у Берлину и Лондону аплаудирају Шмитовој тиранији која се базира на тим диктаторским овлашћењима. Како онда да тражимо било какву аргументацију, кад су они сами показали недоследност у поштовању властитих ставова. Свесно су окупирали правосуђе у БиХ и ставили га у службу политичких обрачуна са Српском, а онда очекују да се те одлуке спроводе под илузијом о владавини права. Моје питање је само како то мисле остварити односно наметнути? Америчку залеђину више немају, јер су САД јасно ставиле до знања да се убудуће неће мешати у унутрашња питања других држава нити се бавити било каквих интервенционизмом, што индиректно подразумева и укључивање НАТО снага. Дакле остаје осовина Берлин-Лондон-Брисел. Колико год се из наше перспективе они чинили великим и моћним, јасно је видљиво да су прилично раштимован оркестар. Напослетку било би занимљиво да чујемо британског или немачког амбасадора у Сарајеву да ли њихове државе можда планирају да пошаљу своје војне трупе у БиХ како би обезбедили поштовање воље њихових амбасадора и једног гаулајтера.
Бошњачка политичка елита крије се иза тиранског модела међународних актера
Власти у Сарајеву позивају на „поштовање институција БиХ”, док у РС говоре о одбрани Устава БиХ и „Дејтона”. Чија је правна интерпретација ближа изворном споразуму?
Ајмо поћи од једне другачије перспективе. Да ли постоји и једно референдумско питање из уставне надлежности ентитета Федерације БиХ које би ујединило Бошњаке и Хрвате да изађу и заузму идентичан став? Ја сам убеђен да такво питање више не постоји нити да би се такав референдум могао икада одржати. То што називате „властима у Сарајеву” није у стању да наметне своје интерпретације нити на нивоу ФБиХ, а камоли Српске. Зато се бошњачка политичка елита стално и крије иза тиранског модела којег су успоставили међународни актери да би на бази силе наметнули своју вољу српском и хрватском конститутивном народу. У тим својим неостваривим амбицијама, срушиће комплетну државну заједницу и то изгледа на њен тридесети рођендан.