Четврти дан 16. репрезентативног представљања Републике Српске на Међународном београдском сајму књига, у четвртак, 29. октобра, обиљежиле су промоције бројних нових издања из области књижевности, науке, историје и културе, представљање стрипског стваралаштва, као и традиционално пјесничко вече на Штанду Републике Српске, на којем су учествовали пјесници из Србије, Републике Српске, Црне Горе и расијања.
Програм је обухватио представљања Удружења књижевника Републике Српске, Удружења стрип аутора и обожавалаца стрипа „Девета димензија“, Академије наука и умјетности Републике Српске, издавачке куће „Бесједа“, Бања Лука колеџа, УГ „Светионик“, Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Гацка, Матичне библиотеке Источно Сарајево, Завода за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево и Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске.
Михајло Орловић представио књигу „Кошуља од унутрашњег платна“

У 11.00 часова на Штанду Републике Српске Удружење књижевника Републике Српске представило је књигу „Кошуља од унутрашњег платна“ аутора Михајла Орловића. О књизи су говорили Јован Шекеровић и аутор.
Шекеровић је истакао да је ријеч о дјелу које се чита у једном даху, наглашавајући препознатљивост Орловићевог књижевног израза. Подсјетио је да је Орловић познат и као медијска личност, али и као плодан писац који је до сада објавио 36 књига.
Говорећи о његовом стваралаштву, Шекеровић је нагласио да Орловић на особен начин спаја савремени књижевни израз са традиционалним елементима лирике, стварајући дјела која су приступачна читаоцима, а истовремено богата порукама.
Посебно је издвојио ауторову способност да са мало ријечи каже много, као и сажетост, једноставност и поучност његових дјела, која се, како је оцијенио, читају лако и са задовољством.
„Девета димензија“ представила часопис „Парабелум“ и нова стрипска издања

У 11.30 часова Удружење стрип аутора и обожавалаца стрипа Републике Српске „Девета димензија“ представило је часопис „Парабелум“, о којем је говорио предсједник Удружења Зоран Пејић.
Пејић је похвалио организацију наступа Републике Српске на Београдском сајму књига, истичући да је то значајна прилика за представљање домаћег стрипског стваралаштва и нових издања. Нагласио је да Удружење редовно учествује на Сајму, а да је ова година посебно значајна јер обиљежавају 20 година од прве изложбе стрипа Српске, 15 година рада Удружења, 15 година од изласка првог броја часописа „Парабелум“ и десет година од покретања часописа за дјецу „Кунова“.
Удружење тренутно има више од 80 наслова, а до краја године планирано је објављивање још неколико нових издања.

Говорећи о новом броју „Парабелума“, Пејић је истакао да доноси разноврсне текстове и стрипове, док је насловну страну урадио Борислав Маљеновић из Добоја, професор енглеског језика и члан Удружења. Маљеновић је илустровао и њихово издање „Мали принц“, а превео је и стриповјетке Петра Кочића на енглески језик.
Пејић је најавио и девети Међународни салон стрипа, који ће бити одржан од 6. до 8. новембра у Каменој кући на тврђави Кастел у Бањој Луци. На Салону ће учествовати аутори из земаља региона, два госта из Италије, два стрип-цртача из Холандије, један из Шпаније, као и Алекса Гајић из Србије и стрип-цртачи из Републике Српске.
АНУРС представио седми том Енциклопедије Републике Српске и нова научна издања

У 12.00 часова у сали „Борислав Пекић“ Академија наука и умјетности Републике Српске представила је више својих издања, међу којима је Седми том Енциклопедије Републике Српске, који је оцијењен као својеврсни грунт Српске, јер обухвата сва њена насељена и ненасељена мјеста.
О издањима су говорили академици Душко Вулић, Драгољуб Мирјанић и Срето Танасић, као и Слободан Наградић.

Предсједник АНУРС-а Драгољуб Мирјанић изјавио је Срни да је Седми том Енциклопедије Републике Српске најобимнији до сада објављени том. Има 1.092 странице, 834 слике и 12 карата, а обухвата слова Н, Њ, О и П.
У њему су представљени природни ресурси, историјско и културно насљеђе Републике Српске, значајне историјске личности, као и насеља, институције, кретање становништва, здравствене и школске установе и привредни објекти. За сва мјеста обухваћена овим словима, два града и осам општина, урађене су и карте.
Мирјанић је најавио да ће Осми том, на којем се интензивно ради, обухватити слова Р, С и Т, а очекује се да буде завршен наредне године. Изразио је наду да ће за двије године бити завршен и Девети, посљедњи том, чиме би био окончан пројекат на којем АНУРС ради од 2007. године.
Почела дигитализација Енциклопедије Републике Српске у САНУ

Мирјанић је саопштио и да је данас Центру за дигитализацију Српске академије наука и уметности у Београду предао седам до сада објављених томова Енциклопедије Републике Српске, чиме је започет процес дигитализације овог значајног пројекта.
Дигитализација се спроводи у оквиру билатералне сарадње САНУ и АНУРС-а на дигитализацији архивске грађе Републике Српске. Према Мирјанићевим ријечима, свих седам томова биће дигитализовано у кратком року, захваљујући техничким могућностима Центра.
Он је најавио да ће се за мјесец дана у АНУРС-у састати са академиком САНУ Александром Костићем, руководиоцем пројекта у име САНУ, како би разговарали о могућности успостављања мањег центра за дигитализацију архивске грађе у Републици Српској.
Мирјанић је објаснио да ће дигитализација омогућити доступност Енциклопедије на интернетским мрежама и платформама, чиме ће подаци о Републици Српској, њеном културном насљеђу, институцијама и значајним личностима бити доступни и заинтересованим читаоцима на другим континентима.
Представљена дјела филозофа Алексе Бухе
У оквиру представљања издања АНУРС-а представљене су и двије књиге филозофа Алексе Бухе: „Идеје версус историја“ и „Ка темељним извјесностима – огледи о Декарту, Канту и Хегелу“.

О књигама су говорили Срето Танасић и Слободан Наградић, који су истакли да је Буха један од ријетких филозофа данашњице и изузетан познавалац њемачког класичног идеализма. Најављено је и да ће бити први филозоф из Републике Српске чији ће изабрани списи бити објављени у посебном издању.
Танасић је подсјетио да је Буха студирао германистику и филозофију у Сарајеву и Берлину, те да се у својим књигама бави односом идеја и историје.

Наградић је истакао да је Буха први Србин из БиХ који је писао о филозофу Ренеу Декарту, наглашавајући да се његово стваралаштво бави и питањем зашто се поједине идеје, попут идеје социјалне правде, не остварују у историји.
Представљене књиге о радону, савременим материјалима и академицима АНУРС-а
На промоцији су представљене и књига „Истраживање радона у Републици Српској“, аутора Зорана Ћургуза и Драгољуба Мирјанића, зборник „Савремени материјали“, аутора Драгољуба Мирјанића и Есада Јакуповића, као и двије споменице посвећене преминулим академицима АНУРС-а, медицинским научницима Драгану Данелишену и Дренки Шећеров Зечевић.

Говорећи о истраживању радона, Мирјанић је објаснио да се књига бави утицајем овог гаса, који је, уз дувански дим, један од узрока рака плућа. Навео је да су највеће концентрације радона забиљежене у околини Требиња, као и у околини Никшића у Црној Гори.
Истраживање је трајало седам година и имало подршку Владе Републике Српске, а Мирјанић је напоменуо да БиХ није спровела истраживање оваквог обима и значаја.
„Бесједа“ и Бања Лука колеџ представили овогодишњу издавачку продукцију

У 13.00 часова издавачка кућа „Бесједа“ из Бање Луке и Бања Лука колеџ (BLC) представили су овогодишњу издавачку продукцију.
Публици су представљени зборници радова „Медији и економија“ и „Рачуноводство и ревизија у теорији и пракси“, стручна књига „Дигитални маркетинг“, коаутора Мирјане Миловановић и Ненада Перића, дјело „Трагови постојања – тетралогија“ Николе Копца, као и књига „Сјајни пут: за народ и напријед“ аутора Јанг Боа.

О издањима су говорили проф. др Ненад Новаковић, проф. др Ненад Перић, Зоран Милосављевић, Јанко Велимировић, Жељко Мандић и Миле Бјеливук.
Главни и одговорни уредник „Бесједе“ и предсједник Удружења издавача Републике Српске Ненад Новаковић истакао је да је поносан што Београдски сајам књига траје упркос потешкоћама и што Штанд Владе Републике Српске, односно Представништва Републике Српске у Србији, заједно са Удружењем издавача, наставља своју мисију у области књиге и издаваштва.
„Нама је књига у првом плану, а све друго долази у трећи или пети план“, поручио је Новаковић.

Говорећи о издањима Бања Лука колеџа, посебно је издвојио зборнике са двије велике међународне научне конференције, као и наслове из области нових научних методологија и дигиталног маркетинга. У књижевном дијелу програма посебно је указао на значај романа „Трагови постојања – тетралогија“ Николе Копца.
Новаковић је нагласио да је један од циљева издавачке дјелатности „Бесједе“ очување запостављене баштине и афирмација писаца са маргине, који нису добили одговарајућу пажњу јавности. Овогодишњу продукцију оцијенио је као озбиљан издавачки резултат из Републике Српске.
„Бесједа“ и „Светионик“ представили зборник о подгрмечким писцима и двије збирке поезије

У 14.00 часова у сали „Иво Андрић“ издавачка кућа „Бесједа“ из Бање Луке и Удружење грађана „Светионик“ представили су три издања два аутора: зборник „Подгрмечки писци са Ћопићем у срцу“ Јована Јоје Шекеровића и збирке поезије „Точак тече у Црно море“ и „Бити или не бити пјесник“ Славка Славише Танасића.
О издањима су говорили Славко Славиша Танасић, Јован Шекеровић, Миланко Ковачевић, Ненад Новаковић и Михајло Орловић.
Танасић је подсјетио да је ово пета промоција зборника „Подгрмечки писци са Ћопићем у срцу“, који су у тиражу од 1.000 примјерака објавили „Бесједа“ и „Светионик“. Захвалио је институцијама Републике Српске и Србије, као и свима који су путем спонзорстава и суфинансирања помогли реализацију пројекта.
У зборнику је представљено 80 аутора са подручја подгрмечког краја, који обухвата приближно пет општина. Поред извода из њихових дјела, књига садржи биографије, библиографије и фотографије, чиме је сачуван значајан дио књижевног стваралаштва овог подручја.

Танасић је изразио наду да ће зборник стићи до бројних установа културе и библиотека основних школа у Бањој Луци и Републици Српској. Као примјер навео је ранији пројекат „Змијањски писци – Ћопићеви сљедбеници“, чије је издање достављено Конгресној библиотеци у Вашингтону, Градској библиотеци у Бечу, Централној библиотеци у Москви, академијама наука у Србији и Републици Српској и другим установама.
Говорећи о двије представљене збирке Славка Славише Танасића, који је до сада објавио четири издања, истакао је да је промоција прилика да се сајамска публика ближе упозна са његовим књижевним стваралаштвом.
На крају је захвалио Представништву Републике Српске у Србији и свима који су учествовали у реализацији ових издања, изразивши наду да ће дугогодишња сарадња бити настављена.
„Просвјета“ из Гацка представила „Нову зору“, поезију Јована Делића и зборник о знаменитим Херцеговцима

У 15.00 часова Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ из Гацка представило је на Међународном београдском сајму књига часопис „Нова зора“, збирку поезије „Траг, слово и ријеч“ Јована Л. Делића и зборник радова са 27. научног скупа историчара у Гацку „Знаменити Херцеговци кроз историју“.
На промоцији на Штанду Републике Српске о издањима је говорио професор Милош Ковачевић, док је пјесник Јован Делић читао стихове из своје збирке.
Представљајући двоброј часописа „Нова зора“, чији је саиздавач „Просвјета“ из Билеће, Ковачевић је навео да је објављен поводом 130 година од покретања часописа „Зора“, који је 1896. године почео да излази у Мостару.
Подсјетио је да је на насловној страни мостарске „Зоре“ објављена пјесма Алексе Шантића „Остајте овдје“, у оригиналу насловљена „Остајте овђе“, како се говорило у Херцеговини. Тим поводом поставио је питање има ли ико право да исправља пјесму.

Ковачевић је указао и на текстове о писцу Радославу Братићу, укључујући његов посљедњи разговор, као и прилоге о другим знаменитим Србима, међу којима је Светозар Милетић. Осврнуо се на Милетићеве ставове о језичким и политичким односима са Хрватима, а посебно је издвојио његово упозорење о могућим посљедицама таквих савеза. Двоброј садржи и прилоге из поезије, прозе, сатире и хумора, као и текст о савременим политичким и језичким питањима у Црној Гори.
Говорећи о збирци „Траг, слово и ријеч“, Ковачевић је истакао да је подијељена на поглавља посвећена траговима рата, љубави, беспућу, завичају и реминисценцијама. Посебно се осврнуо на пјесме о завичају и сеобама у Херцеговини, наглашавајући да су у Делићевој поезији сеобе представљене и као унутрашње искуство, док су симболи завичаја снажно присутни у пјесниковом стваралаштву.
Матична библиотека Источно Сарајево представила седам нових издања
У 15.30 часова Матична библиотека Источно Сарајево представила је седам нових издања, потврђујући своју посвећеност очувању и промоцији књижевног и културног стваралаштва.

Директорица Библиотеке Наташа Трифковић истакла је да су очекивања од овогодишњег Сајма велика, прије свега због сусрета са читаоцима, писцима и колегама издавачима. Нагласила је да седам нових наслова представља значајан издавачки резултат и потврду континуираног рада установе.
Према њеним ријечима, Библиотека, поред своје основне дјелатности, све више постаје активан издавач и ослонац ауторима, читаоцима и истраживачима.

Представљене су књиге „И то смо преживјели, у инат“ Зорана Станојевића, „Библиографија Даре Секулић“ ауторке мр Иване Куљанин, „Лутке се не чувају у излогу“ проф. др Саше Кнежевића и „Девето кољено“ мр Маријане Петронић.
Публици су представљена и издања „Моја мајка Си Ђинхуа“ аутора Ма Ђинлијена, „Танго: језик и концепт плеса“ Ранка Танга и „Времеплов Средње школе Соколац: 1961–2026“ ауторке Сузане Пржуљ.
О књигама и њиховом значају говорили су проф. др Жељка Панџић, проф. др Радославка Сударушић, професор Дејан Боровчанин, Зоран Станојевић, мр Ивана Куљанин, проф. др Саша Кнежевић, мр Маријана Петронић и Ранко Танго.
Представљени награђени романи са конкурса „Златна сова“

У 16.30 часова Завод за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево представио је четири издања, међу којима су и три награђена романа са књижевног конкурса „Златна сова“.
Публици су представљени романи „Госпођа Мара“ Јелене Вукотић из Ваљева, „Очишћење од гријеха“ Небојше Попадића и „Живот у сликама“ Михајла Орловића.
Говорећи о роману „Госпођа Мара“, који је освојио прву награду, професор Предраг Петровић објаснио је да прати судбину Маре Бранковић, кћерке цара Лазара и супруге Вука Бранковића, која након Косовске битке остаје изопштена из матичне породице.
Ауторка Јелена Вукотић рекла је да је трагајући за инспиративном историјском личношћу пронашла Мару Бранковић, са којом се, како је описала, дружила двије године, те да су заједно освојиле награду.

Другонаграђени роман „Очишћење од гријеха“ говори о тешким искушењима људи у вријеме епидемије куге која се у 14. вијеку из Италије, преко Дубровника, проширила на херцеговачка села. Дјело спаја криминалистички заплет са причом о жртвовању појединца за колектив.
Небојша Попадић истакао је да га радују позитивне реакције читалаца, нагласивши да је у роману, као син историчара и медицинар, спојио двије своје љубави.
О роману „Живот у сликама“, који је освојио треће мјесто, говорила је чланица жирија Сања Савић Милосављевић. Она је нагласила да се рукопис издваја по особеном умјетничком свијету, који је у њој призвао призоре наивног сликарства западне Босне, гдје је смјештена радња романа.
Михајло Орловић је истакао да је јунак његовог романа жив човјек и да га је, како би уопште започео писање, морао одвести у његов завичај.

Завод је представио и књигу „Камени град преварених побједника. Мит о Херцеговини и мит о Сарајеву у поетици Драгана Тепавчевића“, ауторке Жељке Панџић, професора и књижевног критичара. У књизи се прозни опус овог савременог писца, који живи у Аустралији, анализира кроз призму српских књижевних класика Милоша Црњанског, а посебно Иве Андрића.
Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица представила каталог о првих двадесет година рада
У 17.30 часова Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске представила је издање „Првих двадесет година библиотеке“, аутора Дране Божић и Јовице Радановића. О издању је говорила директорица Библиотеке Мирела Шарић.

Она је истакла да каталог представља свједочанство о развоју установе, њеном раду и људима који су допринијели њеном постојању.
Нагласила је да садржај публикације показује како Библиотека, поред основне дјелатности и посебних фондова, има значајну улогу у културном животу, издаваштву и повезивању људи кроз различите програме и сарадњу.
„Наша библиотека је много више од мјеста, од збирке са посебним фондовима. Она је и издавач и мјесто културних програма, сусрета, стваралаштва и сарадње“, истакла је Шарићева.
Традиционално пјесничко вече окупило више од 30 пјесника
Четврти дан представљања Републике Српске на Сајму књига завршен је традиционалнoм пјесничкoм вечерi на Штанду Републике Српске, на којем је своје стихове говорило више од 30 пјесника из Србије, Републике Српске, Црне Горе и расијања.

Пјесничко вече отворио је министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић, који је истакао да му је част и задовољство што учествује у овом дружењу и да су сви поносни на начин на који се Република Српска представила на овогодишњем Сајму.
Мастиловић је нагласио да га, не само као министра већ и као човјека који се бави науком, радује све интензивније издаваштво. Захвалио је Представништву Републике Српске у Србији и шефу Представништва Млађену Цицовићу за успјешну организацију наступа.

Изразио је очекивање да ће Република Српска и наредних година наставити са оваквим репрезентативним представљањима, уз учешће још већег броја издавача, те пожелио успјех свим издавачима са Штанда Републике Српске и пјесницима који су учествовали у програму.
Након отварања пјесничке вечери, министар Мастиловић посјетио је штандове Универзитета у Источном Сарајеву, Удружења издавача Републике Српске, Завода за уџбенике и наставна средства а.д. Источно Сарајево и Андрићевог института.
Пјесник Радомир Андрић, који је први прочитао своје стихове, изразио је задовољство што су се пјесници поново окупили на мјесту које им је добро познато.
„Толико година овде чују се лепи познати гласови. Чују се и нови гласови у част ове велике светковине, светковине књиге“, рекао је Андрић.

Традиционално књижевно вече на Штанду Републике Српске одржава се сваког сајамског четвртка већ годинама, а посебно га обиљежава чињеница да пјесници долазе и учествују у њему, чувајући континуитет књижевног окупљања и заједничког слављења писане ријечи.
Четврти дан представљања Републике Српске на Београдском сајму књига завршен је у знаку писане ријечи и сусрета књижевних стваралаца, а програм се наставља и сутра, посљедњег дана наступа, када су планиране преостале промоције и додјела „Повеља успјеха“.

