Посљедњи дан 16. репрезентативног наступа Републике Српске на Међународном сајму књига у Београду, у петак, 30. октобра, обиљежило је свечано уручење „Повеље успјеха“, традиционалног признања које се додјељује издавачу најтраженије књиге на штанду Републике Српске.

Овогодишњи добитник признања је Шумарски факултет Универзитета у Бањој Луци, за монографију „Панчићева оморика“ аутора Милана Матаруге.

Професорка Шумарског факултета Универзитета у Београду Марина Нонић, која је у име аутора и издавача примила признање, рекла је да је то велика част, посебно имајући у виду да је Матаруга постдипломске студије завршио у Београду, гдје је започео и свој научни рад.

„Са професором Матаругом имамо изузетну сарадњу управо на конзервацији шумских генетичких ресурса, а Панчићева оморика је једна од најзначајнијих врста, која је реликтна, преживјела бројне изазове, а данас је угрожена и на свима нама је задатак да је сачувамо“, истакла је Нонићева.

Она је нагласила да је монографија изузетно значајно дјело које, осим научног карактера, има и садржај веома интересантан широј јавности, која из њега може сазнати више о Панчићевој оморици – „дами међу четинарима“.

Нонићева је додала да је изради монографије претходио захтјеван процес који је подразумијевао теренска истраживања и исцрпан научни рад, након чега је услиједило писање.

Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, који је као организатор наступа Републике Српске на овом сајму уручио признање, рекао је да је иза Републике Српске још једно успјешно представљање.

Цицовић је честитао Шумарском факултету Универзитета у Бањој Луци као издавачу и аутору, као и Шумарском факултету Универзитета у Београду, истичући да они на најбољи начин показују како Србија и Република Српска треба да сарађују.

„Станишта Панчићеве оморике су и у Србији и у Републици Српској, а ова монографија нам шаље поруку да се и природа потрудила да докаже да смо један народ, да је граница која постоји тренутна, административна. Ми то морамо поштовати, али се и идентитетски трудити да радимо, да покажемо и да сваки наш сународник зна да смо један народ и да нас та територијална одредница не одређује. Сви смо Срби гдје год у свијету живјели“, нагласио је Цицовић.

Од стотину књига које су од почетка Сајма представљене на штанду Републике Српске, посјетиоци су посебно интересовање показали за књигу „Сретен Стојановић 1898–1960. Мирис завичаја“, ауторке Вере Б. Грујић. Издавачи ове публикације су Град Приједор и Јавна установа Народна библиотека „Ћирило и Методије“ Приједор, а саиздавач је Српска академија наука и уметности.

Изузетно тражена била је и фотомонографија Спомен-подручја „Доња Градина“, чији су аутори Тања Тулековић, Дејан Мотл и Мирко Димић, а издавач Јавна установа Спомен-подручје „Доња Градина“.

Међу пет најтраженијих књига нашли су се и наслови „Јонијева посљедња битка: операција спасавања у Ентебеу 1976“, аутора Ида Нетањахуа, у издању Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске и „Службеног гласника Републике Српске“, као и „Документи о геноциду над Србима у БиХ у Другом свјетском рату“, први том, аутора Драге Мастиловића, у издању Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.

Након уручења Повеље услиједио је завршни програм овогодишњег наступа Републике Српске, одржан на штанду Представништва и у сали „Борислав Пекић“. Своја издања представиле су издавачке куће „Арт принт“ и „Бесједа“ из Бање Луке, као и издавачка кућа „АСоглас“ из Зворника, а представљена је и издавачка дјелатност Удружења за очување баштине „Дијак“ из Прибоја Мајевичког. У програму је учествовао и Републички завод за статистику Републике Српске, представивши своја издања.

„Арт принт“ представио збирку пјесама Радмила В. Радовановића

У 12.30 часова издавачка кућа „Арт принт“ из Бање Луке представила је књигу „Хомер Мрког Града“, аутора Радмила В. Радовановића, која је његова 29. књига по реду.

Током промоције Радовановић је присутнима читао стихове из своје нове збирке.

Ријеч је о аутобиографској збирци која доноси 43 пјесме настале након тешког животног искуства аутора, када је привремено изгубио вид, прошао кроз бројне операције и касније поново прогледао.

Говорећи о настанку књиге, Радовановић је истакао да су лична искуства и животне околности били непосредна инспирација за стихове.

„Хомер сам ја, а Мрки Град је Мркоњић Град. Књига не би ни настала да нисам доживио све оно о чему пишем. Послије мог опоравка, послије силних операција, ја сам прогледао. Хомер је прогледао, за разлику од Хомера из Грчке“, рекао је Радовановић.

Радови Радмила В. Радовановића објављивани су у бројним познатим књижевним часописима, а његове двије пјесме нашле су се и у посљедњем броју „Књижевних новина“.

Републички завод за статистику Републике Српске представио своја издања

У 13.00 часова Републички завод за статистику Републике Српске представио је своја актуелна издања – „Статистички годишњак Републике Српске“, „Градови и општине Републике Српске“, „Ово је Република Српска“ и „Жене и мушкарци у Републици Српској“.

О прве двије публикације говорио је директор Завода Дарко Милуновић, док је остала издања представио њихов уредник Велимир Савић.

Највећу пажњу привукао је „Статистички годишњак Републике Српске“, који на готово 600 страница и у тридесетак поглавља доноси преглед показатеља из различитих области, укључујући економију, демографију, социјалну сферу и привреду.

Милуновић је истакао значај овог издања као свеобухватног извора информација о различитим аспектима живота у Републици Српској, посебно о туризму, те развоју градова и општина.

„За нас је велика част што смо данас овдје и што имамо прилику да са великом пажњом пратимо и све друге садржаје и активности које се односе на Републику Српску“, нагласио је Милуновић.

„Бесједа“ представила нове књиге Миладина Берића

У 14.00 часова Издавачка кућа „Бесједа“ из Бање Луке представила је двије књиге аутора Миладина Берића – „Од обданишта до психијатрије“ и „Пети слој“. О књигама су говорили Александар Чотрић, Миодраг Мића Јакшић и аутор.

Том приликом Миодраг Мића Јакшић, у име Матице исељеника и Срба у региону, уручио је Миладину Берићу награду „Драгиша Кашиковић“ за афоризме и сатиру.

Берић, који је и предсједник бањалучке подружнице Удружења књижевника Републике Српске, истакао је да се аутори из Републике Српске са посебним задовољством представљају београдској публици, те да настоје да нова издања објаве уочи Сајма књига, када је прилика за сусрет са читаоцима и промоцију стваралаштва посебно значајна.

Говорећи о представљеним књигама, Берић је појаснио да „Пети слој“, који је објављен непосредно пред Сајам, доноси сатиричне и хумористичне приче, док је „Од обданишта до психијатрије“ збирка афоризама. Посебно је нагласио значај представљања на штанду Републике Српске, истичући да је то прилика да се на најбољи начин прикажу културни идентитет и стваралаштво овог простора.

Берић је подсјетио и на континуирано учешће Удружења књижевника Републике Српске на Сајму књига, гдје се сваке године представљају бројна издања његових чланова, без обзира на то у којој су издавачкој кући објављена.

„АСоглас“ из Зворника представио пет нових издања

У 14.30 часова издавачка кућа „АСоглас“ из Зворника представила је пет својих нових издања: „Светлост из пукотине“ аутора Горана Павловића, „Ајкула и млечни зуби“ ауторке Божане Ђурђић, „Звер сам био, Јагње ме дотакло“ аутора Немање Јовановића, „Узми, теби ће више требати“ ауторке Зорице Блумквист и „Приче са сјевероистока“ ауторке Паоле Лазаревић.

О књигама су говорили Невена Милосављевић и Дејан Спасојевић, главни уредник издавачке куће „АСоглас“, као и аутори представљених дјела Горан Павловић, Немања Јовановић, Зорица Блумквист и Паола Лазаревић.

Спасојевић је истакао да је издавачка кућа „АСоглас“ до сада објавила више од стотину наслова, а да је пет нових издања представила на овогодишњем Сајму књига. Нагласио је да учешће на овој манифестацији представља значајну прилику за промоцију писане ријечи, афирмацију домаћих аутора и приближавање издавачке продукције широј читалачкој публици.

Говорећи о раду издавачке куће, Спасојевић је оцијенио да аутори објављују све квалитетнија дјела, издвојивши „Дринске књижевне сусрете“ и манифестацију „Дани стваралаштва за дјецу“, које „АСоглас“ традиционално организује. У оквиру ових манифестација стручни жири бира најуспјешније радове пристигле на конкурс, који потом добијају прилику да буду објављени.

„Дијак“ представио богату издавачку продукцију

У 16.00 часова у сали „Борислав Пекић“ представљена је издавачка продукција Удружења за очување баштине „Дијак“ из Прибоја Мајевичког.

Публика је имала прилику да се упозна са књигама „Широка боја кровова и кише“ Дејана Бабића, „Преклад“ Драгана Величковића, Драгана Марковића и Радета Танасијевића, „Куроња и друге трагичне комендије“ Ненада Тадића, „Исецкана проза“ Јана Сатуновског, „Шаптачева шкољка“ Радета Танасијевића, „Шав“ Саше Нишавића и „Таман посла“ Драгана Марковића. Представљене су и најновије свеске часописа „Бокатин дијак“ – 27/2025, 28А/2026 и 28Б/2026.

О књижевним остварењима и значају објављених издања говорили су Јелена Лучић, Ненад Тадић, Драган Величковић и Раде Танасијевић, док је разговор водио Слободан Јовић, уредник едиције „Дијак“.

Јовић је истакао да је Удружење у периоду између два сајма објавило укупно десет издања, међу којима су и драмски текстови и преведена дјела. Према његовим ријечима, ријеч је о значајном издавачком подухвату који доприноси културном животу Лопара, Прибоја и Мајевице.

Овом промоцијом уједно је завршен овогодишњи репрезентативни наступ Републике Српске на 69. Међународном сајму књига у Београду.

Под слоганом „Постојати. Носити идентитет“, Република Српска је и ове године представила дио своје богате издавачке продукције и књижевног стваралаштва. На репрезентативном штанду окупљени су бројни издавачи и аутори, који су кроз своја дјела представили разноврсност књижевног, научног и културног стваралаштва.

Током пет сајамских дана одржан је низ промоција нових издања, књижевних сусрета и других културних догађаја, међу којима су били књижевно вече писаца из Србије, Републике Српске, Црне Горе и расијања, као и свечано уручење „Повеље успјеха“. Програм је био прилика за сусрет аутора, издавача и читалаца, те представљање књига објављених између два сајма.

Представљена издања обухватила су савремену књижевност, научне и стручне радове, монографије, историјска свједочанства, зборнике и часописе, свједочећи о богатству културног и духовног насљеђа. Овогодишњи наступ још једном је указао на значај књиге и језика у очувању националног идентитета, његовању завичајне баштине и повезивању културног простора.